BILJNI SVET
Image  Na Maljenu ima znatan broj biljnih vrsta, naročito drveća. Cela planina, a posebno Divčibare, poznata je po livadama sa lepom mekom travom. Četinarske šume su od najvećeg značaja za Maljen. Od četinara se na ovoj planini javljaju be.li i crni borJela, smrča (u nešto manjem broju na nekoliko mesta), kpeka i šaninski bor, predstavljen sa malim brojem stabala. Šume belog i crnog bora su najza-stupljenije na Maljenu i na njih otpada oko dve trećine šumske površine.
Ove šume se javljaju kao šume crnog bora, šume crnog i belog bora i šume belog bora. Ovo je jedinstven slučaj u Srbiji da beli bor formira šumu bez učešća crnog bora, Posebnu zanimljivost predstavlja postojanje jedne manje skupine planinskog bora u samom centru Divčibara, s obzirom na to da ova vrsta četinara raste samo na nadmorskoj visini od preko 2.000 metara. Pouzdano se zna da ova skupina planinskog bora nije nasta-la pod uticajem čoveka, tojest da nije bilo kad od kog zasa-đena. Od listopadnog drveća su na Maljenu najzastupljenije bukva i breza, koje obrazuju šume bilo same, bilo u zajedni-ci sa četinarima. Od ostalih lišćara na planini su zastu-pljene sledeće vrste: crni i beli jasen, hrasš, cer, obična leska, mečja leska, jasika, ilatšska iva, gorski javor, divJŠ kruška, grab i druge. Valja napomenuti da je mečja leska vrlo retka vrsta drveća, jer predstavlja ostatak šumske vrste iz tercijara.
Ceo Maljen, pa prema tome i Divčibare, poznat je po različitim šumskim i livadskim biljnim zajednicama. Zbog velikog broja biljnih vrsta ova planina, a naročito Divčibare kao jedan od njenih najlepših delova, tako reći preko cele godineje u cveću. Kada u martu počne sneg da se topi, iz njega se javljaju jeremičak (Blagojev likovac), crnju-ša (vresak) i kaćun (šafran). Neobičnoje lep prizor posle zime videti ovo divno cveće i osetiti opojan miris jere-mička, koji cveta belim cvetovima vanredne lepote, u dru-štvu crnjuše i njenih lepih, sitnih, rumenih cvetova i ljubičastog kaćuna. Ijeremičak i crnjuša su poreklom ele-menti ilirske flore. Dok su u aprilujoš u cvetujeremičak i crnjuša, svoje cvetove razvija sve više biljki, među koji-ma su najlepše i najznačajnije za floru Maljena jaglika i narcis. Početkom proleća, na celoj planini, u štitastim cvastima sastavljenim od divnih cvetova žute boje, javlja se jaglika. Po svojoj lepoti ova biljka, koja samoniklo raste na masivu Maljena, ni po čemu ne zaostaje zajaglikom koja se gaji u vrtovima. Krajem aprila i početkom maja pojavljuje se najlepši cvet planine - narcis (sunovraš). Rastući na visokoj zelenoj stabljici, koja se pri kraju bla-go povija, narcis cveta prekrasnim belim cvetom koji ima uspravnu krunicu, Sredinom meseca maja, kada je narcis u jeku cvetanja, livade Maljena pružaju izvanrednu sliku: na laganom planinskom povetarcu njiše se na svojoj visokoj zelenoj stabljici lepi beli cvet, pa se na momente dobija utisak da se u zelenom moru blago penušaju talasi. Narci-sa ima više vrsta, a među njima narcis na Maljenu najlep-šijepredstavniksvojeporodice,počemujedobiopravoda se u nauci naziva pesničkim narcisom. Narod ovaj cvet zove ddkolen, jer mu stabljika obično doseže do kolena.

Image  Image

U toku meseca maja, pored drugih biljaka koje počinju da cvetaju, narcisu pravi društvo svojim lepim zagasitocr-venim cvetovima planinska babosvilka (babina svila), Porodica orhideja zastupljenaje na livadama Maljena iur-iurnim kaćunkom (salepom), koji predstavlja ukras pašnja-ka. Kada u junu počne da precvetava narcis, uz drugo cveće javlja se svojim dekorativnim, krupnim cvetom, čija je crvena osnova poprskana tamnim pegama, zlašan (zlatni šumski ljiljan), koji cveta i celog meseca jula. Od meseca juna, kada su livadske trave dobile puni rast, livade Maljepa, a naročito Divčibara, predstavljaju prekrasan ćilim, satkan od cvetova najlepših boja. U tome šarenilu raznog cveća u mesecu julu javlja se lincura (žuta gencija-na), lekovita biljka, sa većim brojem krasnih žutih cveto-va. U isto vreme kada i lincura pojavljuje se sa krupnim zagasitoplavim cvetovima, koji deluju vrlo dekorativno, svećica (plava gencijana). Svećica ukazuje da su tamo gde ona raste, ukoliko ih sada nema, svojevremeno postojale šume jele i smrče,
Od endemičnih (domaćih, ograničenih najednu određenu oblast) biljaka na Maljenu rastu i bosanska i jadranska ierunika. Za prvuje od Republičkog zavoda za zaštitu pri-rode u Beogradu ustanovljeno da kao stanište na Maljenu ima samo livade u maljenskom selu Rosićima. Međutim, 26. maja 1995. godine Miodrag Loma je pronašao ovaj lep sve-tložućkasti cvet u Lukića dolu (nalazi se na jugoistočnoj padini previje koja spaja Crni vrh sa Velikom pleći). Na području bivše Jugoslavije ovaj cvet se nalazi samo u Srbi-ji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, endemje centralnih i istočnih Dinarida. Što se tiče jadranske perunike, u knjizi dr Čedomira Šilića Endemične biljke (Sarajevo, Beograd, 1984) navodi se da je ova biljka endem Jugoslavije, da se nalazi samo u Dalmaciji, Hercegovini i na Crnogor-skom primorju i da raste do oko 600 metara nadmorske visi-ne. Ovaj ljubpčasti cvet našla je 23. juna 1995. godine Jasmina Loma u samom divčibarskom polju, u livadi na levoj obali potoka Žujana, gde se završava park-šuma (bivši rasadnik). Identifikacija ove dve vrste perunika izvršena je na osnovu knjige dr Šilića.
I kada se u drugoj polovini jula i početkom avgusta pokose trave i mnogobrojni cvetovi završe svoj život u otkosima, livade nisu puste. Pored cveća koje nadživi kosidbu, u avgustu se počinjejavljati mrazovac, prvi vesnik jeseni na planini. Lep prizor pružaju zelene podotavljene livade sa ljubičastim prelivom koji daje mrazovac. Ova dekorativna biljka, čiji se kupasti cvet diže skoro nepo-sredno iz zemlje, traje skoro do prvih hladnih dana.
Na Maljenu su u znatnoj meri zastupljeni i šumski plo-dovi koji se upotrebljavaju u ljudskoj ishrani. Znatno je rasprostranjena šumskajagoda, koja obilje svojih crvenih, mirisnih i ukusnih plodova daje u mesecu junu. Na okomi tim maljenskim kosama rastu divlja malina i kuiina, čiji su plodovi takođe cenjeni. Od svih šumskih plodova najinte-resantnija i najznačajnija je borovnica, čiji je tamnoplavi plod odličnog ukusa i bogat vitaminima, gvožđem i tani-nom. Borovnica raste kao žbunje na celom prostranstvu Maljena, ali je najviše ima u šumama bukve i jele.