MUSKARINSKI SINDROM

 

Muskarin je prirodni produkt nadjen u gljivi Amanita muscaria, po čemu je ona i dobila ime, ali mnogo veće koncentracije muskarina nalaze se u gljivama rodova Inocybe i Clitocybe.

 

Image
MUSKARIN

Patofiziologija:
Muskarin je parasimpatomimetik, deluje u organizmu čoveka vezivanjem za muskarinske receptore za koje se inače vezuje acetilholin izazivajući tako njegove efekte.

Muskarin ima polarizovan azotov atom i ne može proći krvno-moždanu barijeru pa u organizmu čoveka izaziva samo periferne efekte acetilholina: pojačana salivacija (pojačano stvaranje pljuvačke), lakrimacija ( stvaranje suza), i pojačano znojenje.
Simptomi trovanja:
Simptomi nastaju 15- 30 min od ingestije, javljaju se nauzeja, povraćanje, abdominalni bolovi, dijareja, pad krvnog pritiska.
Smrt je retka, ali može nastati zbog dejstva muskarina na receptore u srcu i respiratornom traktu- otežano disanje i usporen rad srca.
Antidot je atropin.
Pažnja: Amanita muscaria iako ima male koncentracije muskarina, otrovna je gljiva jer u sebi ima i drugih toksina, između ostalih i muscimol (pogledati panterinski sindrom).