Informacije
Aktuelno
Arhiva vesti
Gljivarsko društvo
Izložbe
Pravilno sakupljanje
Kodeks za sakupljače
Praktične brošure
Karta okoline
Karta Divčibara
Forum
Linkovi
Dani gljiva
Karta Divčibara
Protekli Dani gljiva
O Divčibarama
Foto galerija
Info
Knjiga utisaka
Mapa sajta
Prijava
Pretraga
Kontakti

LENTINULA EDODES Štampaj E-pošta
LENTINULA EDODES (Berk.) Pegler
   
Sastav: Ovo je gljiva izuzenih nutricionističkih vrednosti. Sadrži proteine (2,22-2,6% sirova i 25,9% suva), lipide (linoleinsku kiselinu), u vodi rastvorljive ugljene hidrate (0,45-0,72 g u 100 g suvih gljiva), vlakna, minerale (posebno Ca), vitamine B2 i C. Sadrži visok nivo ergosterola, koji se pretvori u vitamin D2 ukoliko gljive izlažemo sunčevim zracima 3 sata dnevno neprekidno 5 dana. Šii take ga sadrži izmeðu 873 i 4381 IU u 100 g suvih gljiva. Izloženost sunčevoj svetlosti povećava i nivo slobodnih amino kiselina kojih je oko 2,180 mg u 100 g suvih gljiva. One smanjuju gorčinu i daju gljivama slatkast ukus. Od minerala su zastupljeni: K, Ca, Mg, Mn, Cd, Fe, Ni, Cu, P, Zn, Ge, Br, Rb, Sr. Njihov nivo u plodnim telima gljiva zavisi od ukupne zastupljenosti u podlozi na kojoj se gljive gaje. Ćelijski sok micelije sadrži 30 enzima i 10 amino kiselina, dok plodna tela sadrže sve esencijalne amino kiseline. Laboratorijska ispitivanja su pokazala da sadržaj amino kiselina, proteina, glikogena, lipida, askorbinske kiseline (C) i pepela raste sa razvojem plodnih tela. Zato za konzumiranje i u medicinske svrhe treba koristiti iskljuèčivo zrele, sasvim razvijene gljive. U šeširu gljive ima mnogo više vrednih sastojaka nego u dršci.
Iz ćelijskog zida ćelija plodnih tela i micelije je ekstrahovan polisaharid lentinan velike molekulske mase, koji ima strukturu trostrukog heliksa. Sastoji se samo od molekula D-glukoze, pretežno vezanih ß-(1-3) glikozidnim vezama u pravilno razgranatom osnovnom lancu sa dva ß-(1-6)-D-glukopiranozid grananja na svakih pet ß-(1-3)-glukopiranozid ostataka. Pretpostavlja se da je konfiguracija molekula glukoze u helikoidnoj strukturi važna za njegovu biološku aktivnost.  Rastvorljiv je u vodi, stabilan u kiselim uslovima i na povišenoj temperaturi, a nestabilan je u bazama. Ekstrakcijom iz gljiva on se proizvodi kao lekoviti preparat.
Ekstarkcijom iz micelije šii take proizvodi se i preparat pod imenom LEM (Lentinula edodes mycelium), koji u sebi sadrži 24,6 % proteina i 44% šeæera. Od šećera ima najviše pentoza - ksiloze i arabinoze, a od heksoza glukoze i malih količina galaktoze, manoze i fruktoze. Tu su još i derivati nekih nukleinskih kiselina, vitamini B kompleksa, ergosterol i antiholesterolski agens - alkaloid eritadenin.
Dokazano je da Lentinan i LEM imaju jaku antitumornu aktivnost. Oni ne napadaju tumorna tkiva u organizmu, već deluju na podizanje opšteg imuniteta i time podstiču organizam da se sam bori protiv ćelija raka. Osim toga imaju snažno antibakterijsko i antivirusno dejstvo. Lentinan stimuliše produkciju interferona u organizmu, čime podstiče pojačanu otpornost organizma u borbi protivu virusa.
Na Dalekom Istoku šii take je delikatesna gljiva koja se proizvodi u ogromnim količinama, a konzumira se svakodnevno.
U medicini je našla primenu zbog mogućnosti podizanja imuniteta, u borbi protiv raka, a sve je više dokaza da može da pomogne i kod AIDS-a. Koristi se takođe kod nekih vrsta alergija i kod lečenja infekcija izazvanih gljivicom Candida albicans. Izuzetno je značajna u lečenju hroničnog povišenog holesterola u krvi. Preporuèuje se posebno starijoj populaciji da redovno koristi ovu gljivu u borbi protivu arterioskleroze.
Kontraindikacije: Šii take ima izuzetno jak miris i ukus, što nekim ljudima smeta već od prvog konzumiranja ove gljive. Zabeleženi su i slučajevi naknadne pojave trajne alergije na ovu gljivu kod osoba koje su je konzumirale prečesto i u velikim količinama. Pre prve upotrebe šii take ili bilo kog preparata na bazi ove gljive, potrebno je prvo utvrditi individualnu osetljivost.
Upotreba: Sva svoja izvanredna svojstva ova gljiva ima u sirovom stanju, osušena, kuvana u jelu, korišćena u dekoktu ili kroz upotrebu raznih preparata na kojima stoji uputstvo kako ih koristiti. Dnevna doza suvih gljiva iznosi 6-16 g, a svežih 90 g. Naročito je korisna tokom zimskih meseci kao preventiva protivu virusnih i bakterijskih infekcija, ali i kao odlično sredstvo za snižavanje nivoa holesterola upravo u vreme kada se jede masnija hrana.
Na krajnjem severu Japana, odakle je poreklom ova čudesna gljiva, ljudi je tradicionalno koriste u svojoj ishrani, a njihov prosečni životni vek je 120 godina.

 
< Prethodno   Sledeće >

 

Gljive
O gljivama
Zaštićene gljive
Jestive gljive
Lekovite gljive
Otrovne gljive
Jela od gljiva
Foto galerija
ANKETA
Da li ste zadovoljni ovogodišnjim Danima gljiva
 
Vesti
Kako saznajemo u Valjevskom zdravstvenom centru u proteklih nedelju dana nije bilo trovanja gljivama.
 
Dragi posetioci, molimo vas da se, radi vaše bezbednosti, pri svojim determinacijama gljiva koje ste pronašli u prirodi, ne rukovodite samo opisima i slikama koje na sajtu možete pronaći. Pre nego što zaključite koju i kakvu gljivu ste pronašli, dakle, da li je ona jestiva ili ne, uključite se u rad nekog od gljivarskih društava kojih ima u gradovima širom Srbije i gde ćete dobiti odgovarajuću informaciju.
Za sada su to: Beograd (dva gljivarska društva), Valjevo, Banja Koviljača, Sremska Mitrovica, Novi Sad, Kragujevac, Lazarevac, Vrnjačka banja, Kruševac.
 
   
   
2008 © donewell