Informacije
Aktuelno
Arhiva vesti
Gljivarsko društvo
Izložbe
Pravilno sakupljanje
Kodeks za sakupljače
Praktične brošure
Karta okoline
Karta Divčibara
Forum
Linkovi
Dani gljiva
Karta Divčibara
Protekli Dani gljiva
O Divčibarama
Foto galerija
Info
Knjiga utisaka
Mapa sajta
Prijava
Pretraga
Kontakti

LEKOVITA SVOJSTVA GLJIVA Štampaj E-pošta
Proučavanje lekovitosti gljiva je skorijeg datuma, bar kada je u pitanju naša, Zapadna civilizacija. Kinezima su ta svojstva poznata već oko 4000 godina, a pisani dokumenti o lekovitim dejstvima reiši (Ganoderma lucidum  i šumskog uveta (Auricularia auricula-judae, datiraju od pre 2000 godina. Treba spomenuti da se ergot iz gljive Claviceps purpurea, koja napada klas raži, veæ odavno koristi u medicini za podsticanje kontrakcija materice. Aleksandar Fleming je 1928. godine otkrio Penicillium notatum, gljivicu koja se danas koristi u proizvodnji antibiotika penicilina. On  je izuzetno značajan u borbi protiv patogenih bakterija koje napadaju ljude i životinje. To ukazuje da nauka već duže vreme koristi gljive kao izvor za spravljanje lekova. Najnovija istraživanja, koja se sprovode danas u Japanu, Kini, SAD, Rusiji pokazuju da su gljive koje smo do sada smatrali samo konzumnim delikatesima, ali i one druge, nejestive, tvrde i drvenaste izuzetno bitan faktor u podizanju imuniteta u organizmu sisara. Sve vrste gljiva, koje danas nauka svrstava među lekovite, imaju izrazito anti-bakterijsko, antivirusno i anti-ancerogeno svojsto (Hobs; Semerdžijeva; Božac). Sva nabrojana svojstva gljivama daju polisaharidi, triterpeni, razne kiseline (npr. ganodermička kiselina), ß-glukan, vitamini, alkaloidi.
Tokom nekoliko poslednjih decenija XX veka, vršena su mnoga naučna istraživanja vezana za delotvornost lekovitih učinaka gljiva na ljudski organizam. To dejstvo je i preventivnog i kurativnog karaktera.
    Kao što je na početku knjige rečeno, gljive kao reducenti imaju izuzetno značajnu ulogu u prirodi. Razlažući organsku materiju, one dolaze u neposredni kontakt sa mnogim otrovima, koji su za žive organizme veoma opasni. Gljive su stvorile odbrambene mehanizme u odnosu na mnoge otrove iz prirodnog okruženja u kome se nalaze, jer jedino tako mogu uspešno da  ostvare svoju ulogu koju imaju u živom svetu. Na izvestan način, one su zaštitnici života!
    Gljive se u prirodi, razlažući organsku materiju, a pre svega drvenaste otpatke, susreću sa velikim količinama slobodnih radikala. Danas nauka zna da su slobodni radikali, kojih ima u svakom živom organizmu odgovorni za mnoge procese starenja i bržeg propadanja tih organizama. U drvetu ih ima najviše. Slobodno se kreću kroz živo stablo udarajući molekule lignina. Putem lančanih sudara meðu njma, brže nastaju čvrsti delovi stabla, neophodni za rast u visinu, ka sunčevoj svetlosti. Dok razlažu lignin, gljive se bore sa tim slobodnim radikalima i fenolnim jedinjenjima na koje se on raspada. Da bi opstale i izvršile svoj ekološki zadatak čistači prirode, gljive su razvile specifiènu odbranu sopstvenog organizma od raznih toksina i slobodnih radikala. Kada ljudi i životinje konzumiraju gljive, one takođe deluju kao čistači njihovog organizma. Imaju izrazito antioksidativno dejstvo i inhibiraju slobodne radikale. Poznato je da antioksidanata, osim u gljivama, ima u voću, povrću, ribljem ulju, maslinovom ulju, koštuničavim plodovima i semenkama.
    Antibakterijsko delovanje gljiva zasniva se na produkciji antibiotika koji su najčešće sekundarni metaboliti. Gljive blokiraju razvoj bakterija antibioticima, što je posebno važno u vreme kada bakterije ostvaruju rezistenciju na postojeće antibiotike (hemijski sintetisane). Smatra se da je koncentracija antibiotika najviša u sporama (Semerdžijeva). Otuda je i visoka vrednost konzumiranja mnogih vrsta gljiva u sirovom stanju, kada se ti antibiotici neoštećeni termičkom obradom direktno unose u naš organizam. Sirove se mogu jesti lisičarke (Cantharellus cibarius, zatim bukovače i šii take, koje se sve više uzgajaju radi korišćenja u farmaceutskoj industriji, a takođe i jablanovače (Agrocybe cylindracea (178). Iz jablanovača je  izolovan  veoma kompleksni antibiotik nazvan aegeritin, a ustanovljeno je da deluje na grampozitivne i gramnegativne bakterije (Semerdžijeva). Ustanovljeno je da i zimski tartuf (Tuber brumale) ima snažno antibakterijsko dejstvo, a tartufi se jedu isključivo u sirovom stanju (Semerdžijeva).
    I za mnoge druge vrste je utvrđeno da  sadrže delotvorne antibiotike. Tako je iz gljiva  roda  Strobilurus izolovan antibiotik kome je dato ime strobilurin. Njegovo je dejstvo  kao i kod mucidina, izolovanog iz ledenjače (Oudemansiella mucida, a koji je patentiran još 1965. godine. Mucidin je snažan antifungalni antibiotik koji deluje na gljivicu Candida albicans. Iz maglenke (Clitocybe nebularis je izolovan antibiotik po imenu nebularin, za koji je dokazano da deluje u lečenju tuberkuloze, a isto dejstvo ima i antibiotik lactaroviolin, izolovan iz rujnica (Lactarius deliciosus . Gljive iz roda Leucopaxillus sadrže antibiotik clitocybin, koji takođe deluje na Mycobacterium tuberculosis, uzročnika tuberkuloze. Spisak bi bio podugačak, jer još tokom 70-ih godina XX veka je zabeleženo 3222 antibiotika koji se mogu naći u gljivama podrazdela Basidiomycotina (Semerdžijeva).
    Antivirusno delovanje gljiva ogleda se u njihovom podsticanju našeg organizma da stvara interferon koji je osnovna materija za borbu protiv virusa. Već nekoliko decenija se polisaharid pod imenom lentinan, dobijen iz japanske gljive šii take koristi u farmaceutskoj idustriji i oficijelnoj medicini. Kada se obolelima intravenozno daje interferon, uz njega obavezno ide i lentinan. Dokazano je da on pojačava efikasnost interferona i da veoma brzo podstiče organizam da ga stvara u većim količinama.
    Gljive pre svega leče ljude tako što podstiču naš organizam da sam razvija odbranu. Posebno je važno dejstvo polisaharida iz gljiva. Svojom veličinom i oblikom liče na one koji se nalaze u ćelijskoj membrani bakterijske ćelije. Usled toga ih imuni sistem prepoznaje kao antigene i počinje da stvara antitela. Pri tom polisaharidi gljiva nemaju štetno dejstvo na ljudski organizam, a stvorena antitela se veoma uspešno bore protiv patogenih bakterija koje nas redovno napadaju. Gljive igraju važnu ulogu u podizanju imuniteta organizma.
    U gljivama iz roda Ganoderma nalaze se heteropolisaharidi, hetero-ß-D-glukani koji sadrže ß(1-3)-D-glukan, čija je monomerna šećerna komponenta glukoza. Njihovi proteinski kompleksi imaju izraženu antikancerogenu aktivnost. Oni podstiču stvaranje T-limfocita i makrofaga - ćelija ubica kancerogenog tkiva.
    Gljive imaju takođe značajnu ulogu u borbi protivu najčešćih oboljenja savremene civilizacije. Mi danas živimo u stresnim uslovima, ubrzano, hranimo se nepravilno i nedovoljno smo fizički aktivni. To dovodi do sve učestalije  pojave kardiovaskularnih oboljenja, povišenih masnoća u krvi, dijabetesa, slabe cirkulacije, arterioskleroze. Materije koje se nalaze u gljivama su sposobne da za sebe vežu razne toksine i štetni LDL-holesterol (hipoholesterolemično  delovanje) i time omoguće čišćenje naših arterija i čitavog organizma. One poboljšavaju cirkulaciju krvi, imaju diuretska svojstva i deluju regenerativno na naše ćelije. Osim prethodno navedenih, važan sastojak gljiva je polihidroksilni alkohol manitol - izomer sorbitola. Zajedno sa glukozom manitol i sorbitol deluju kao osmotski diuretici. Manitol deluje na otekline u mozgu, na povišen pritisak u mozgu i na povišen pritisak u oku. Manitol se nalazi u svim vrstama gljiva. Inače se u oficijelnoj medicini primenjuje u lečenju šloga - kod izliva krvi u mozak.
    Danas nauka već raspolaže brojnim podacima koji proističu iz ispitivanja sastava nekih vrsta gljiva, kako oni deluju na ljudski organizam, a sve je veći i broj podataka o uspešnom izlečenju teško bolesnih pacijenata koji su u svojoj terapiji imali i preparate na bazi lekovitih gljiva, pod uslovom da su bolesti otkrivene u početnom stadijumu.
    Upravo zbog svega što je do sada rečeno jasno je da istraživanja iz ove oblasti idu sve dalje. Sve lignikolne vrste gljiva poseduju lekovita svojstva, ali meðu njima ima i otrovnih vrsta. Na primer, naučnicima još nije pošlo za rukom da iz zavodnice (Omphalotus olearius), koja je od otrovnih vrsta najviše ispitivana, razdvoje lekovite od toksičnih materija. To bi bilo izuzetno dobro, jer je ovo vrlo rasprostranjena vrsta.
    Iz prethodno izloženog, jasno je da su gljive hrana budućnosti. Upravo kao zdrava i kvalitetna namirnica visokih ekoloških svojstava, one imaju najveći značaj u prevenciji mnogih danas učestalih oboljenja.
Autor teksta: Mirjana Davidović
 
< Prethodno

 

Gljive
O gljivama
Zaštićene gljive
Jestive gljive
Lekovite gljive
Otrovne gljive
Jela od gljiva
Foto galerija
ANKETA
Da li ste zadovoljni ovogodišnjim Danima gljiva
 
Vesti
Kako saznajemo u Valjevskom zdravstvenom centru u proteklih nedelju dana nije bilo trovanja gljivama.
 
Dragi posetioci, molimo vas da se, radi vaše bezbednosti, pri svojim determinacijama gljiva koje ste pronašli u prirodi, ne rukovodite samo opisima i slikama koje na sajtu možete pronaći. Pre nego što zaključite koju i kakvu gljivu ste pronašli, dakle, da li je ona jestiva ili ne, uključite se u rad nekog od gljivarskih društava kojih ima u gradovima širom Srbije i gde ćete dobiti odgovarajuću informaciju.
Za sada su to: Beograd (dva gljivarska društva), Valjevo, Banja Koviljača, Sremska Mitrovica, Novi Sad, Kragujevac, Lazarevac, Vrnjačka banja, Kruševac.
 
   
   
2008 © donewell