Informacije
Aktuelno
Arhiva vesti
Gljivarsko društvo
Izložbe
Pravilno sakupljanje
Kodeks za sakupljače
Praktične brošure
Karta okoline
Karta Divčibara
Forum
Linkovi
Dani gljiva
Karta Divčibara
Protekli Dani gljiva
O Divčibarama
Foto galerija
Info
Knjiga utisaka
Mapa sajta
Prijava
Pretraga
Kontakti

COPRINUS COMATUS Štampaj E-pošta
COPRINUS COMATUS (Mull.: Fr.)

 ImagePlodno telo:  šešir je valjkastog oblika, u mladosti svetlo smeđe boje. Kako raste, tako kožica raspucava i lagano se odvaja od mesa u vidu nežnih, paperjastih čuperaka. Može narasti u visinu i do 25 cm. Kada počne da se otvara, pretvara se u cmu, kapajuću smolastu masu. Listići su gusti, beli, zatim počinju da dobijaju ružičaste nijanse, kad pocrne počinje autoliza gljive. Drška je valjkasta, bela, glatka, nekad kraća, nekad duža od valjkastog šešira, što zavisi od toga koje je visine trava u kojoj gljiva raste. Nosi nežan beli prsten; ostatak parcijalnog ovoja. Mesoje belo, bez posebnog mirisa ili ukusa. Spore u masi crne.

Stanište: Livade, njive, šumski proplanci, parkovi, sva mesta na kojima ima sirovog humusa koji se brzo razgrađuje. Raste od proleća do kasne jeseni po kišovitom vremenu.
Upotrebljivost: Odlična jestiva gljiva, ali sasvim mlada, dok listići ne dobiju ružičaste tonove. Trebaje brati u ranijimjutamjim časovima, jer toplota i sunčevi zraci ubrzavaju autolizu.
Slične vrste: Sve gljive iz ovoga roda imaju valjkast šešir i završavaju svoje sporonošenje autolizom. C.comatus je najveća ijedina kojoj kožica šešira raspucava i
stavara čuperke, a takođe i jedina vrsta iz ovoga roda uz koju se sme konzumirati
alkohol.
 
Image 
 
< Prethodno

 

Gljive
O gljivama
Zaštićene gljive
Jestive gljive
Lekovite gljive
Otrovne gljive
Jela od gljiva
Foto galerija
ANKETA
Da li ste zadovoljni ovogodišnjim Danima gljiva
 
Vesti
Kako saznajemo u Valjevskom zdravstvenom centru u proteklih nedelju dana nije bilo trovanja gljivama.
 
Dragi posetioci, molimo vas da se, radi vaše bezbednosti, pri svojim determinacijama gljiva koje ste pronašli u prirodi, ne rukovodite samo opisima i slikama koje na sajtu možete pronaći. Pre nego što zaključite koju i kakvu gljivu ste pronašli, dakle, da li je ona jestiva ili ne, uključite se u rad nekog od gljivarskih društava kojih ima u gradovima širom Srbije i gde ćete dobiti odgovarajuću informaciju.
Za sada su to: Beograd (dva gljivarska društva), Valjevo, Banja Koviljača, Sremska Mitrovica, Novi Sad, Kragujevac, Lazarevac, Vrnjačka banja, Kruševac.
 
   
   
2008 © donewell