Informacije
Aktuelno
Arhiva vesti
Gljivarsko društvo
Izložbe
Pravilno sakupljanje
Kodeks za sakupljače
Praktične brošure
Karta okoline
Karta Divčibara
Forum
Linkovi
Dani gljiva
Karta Divčibara
Protekli Dani gljiva
O Divčibarama
Foto galerija
Info
Knjiga utisaka
Mapa sajta
Prijava
Pretraga
Kontakti

ŽIVOTINJSKI SVET Štampaj E-pošta
Image 

Prostranstva Maljena, sa većim brojem izvora i teku-ćih voda i znatnim bogatstvom biljnog sveta, pružaju veo-ma povoljne uslove za razvoj životinjskog sveta.

Od dlakave divljači na Maljenuje najznačajniji predstav-nik srna, koje ima u znatnom broju na celoj planini, a naro-čito u delovima oko rečice Manastirice, Krčmarske reke, Crne reke, Crne Kamenice i Bukovske reke, te na obližljim šumovitim visovima. Nije redak slučaj da se bilo u šumi, bilo na čistini vidi grupa od dvadesetak srna. Od dlakave divljači ima u znatnom broju i zečeva, kojima uslovi na planini pogoduju, kao i veverica.Nekada zastupljeni u većem broju, vuk i lisica sada su svedeni na najmanji broj. Uništavanje ovih životinja, a naročito vukova, doprinelo je u znatnoj meri povećanju broja pleme-nite divljači, posebno srna. Nekada rasprostranjena na Maljenu, za vreme drugog svetskog rata, praktično likvi-dirana, divlja svinja se ponovojavlja. Ujanuaru 1967. godine, na masivu Maljena ubijen je divlji vepar težak oko 120 kilograma, a posle nekoliko godina i od 200 kilograma. Pored navedene divljači, na Maljenu ima priličan broj kuna belica i kuna zlašica, čijeje krzno veoma cenjeno.

Pogodni prirodni uslovi na Maljenu doprineli su daje iernaša divljač zastupljena sa više vrsta. Na ovoj planini veoma je rasprostranjena jarebica kamenjarka. Nje ima na celom Maljenu, a naročito na Pearu, Nemraku, Zebalcu, Velikoj pleći, Golupcu, Paljbi i Ožnju. Često sedešavada ispred izletnika koji ide šumskom stazom iz guste trave i paprati prhnejatojarebica. Nekadaje na Maljenu bio vrlo brojan beloglavi sui, da bi se na kraju zadržao samo u klisuri Crne reke, gde je imao svoja gnezda na nepristupačnim okomitim stranama na levoj obali rečice u predelu Ljutog krša, Golupca i Crvenog brega. Nažalost, posmatranja iz poslednjih godina pokazala su da se sup više ne gnezdi na ovom lokalitetu. Neobično je lep prizor gledati ovu gra-bljivicu u letu..U vazduhu ona dugo kruži, obično u grupi od 3 do 6 ptica, a kada dostigne određenu visinu, lebdi u vazduhu. Ona je sanitarac šuma, jer čim supovi primete lešinu neke divlje ili domaće životinje, oni sleću na nju u savršenom poretku, jedan za drugim. Kao retkost sup je sta-vljen pod zaštitu i nije dozvoljeno loviti ga. Pored dru-gih ptica kojima obiluje Maljen, u značajnije vrste spadaju:

ImageImage 

veliki šareni dešlić, seoski dešlić, krsšokljun, kreja i ilaninski slavuj, koji spada u red kanarinki i ističe se svo-jom lepotom. Značajno je da planinski slavuj ima u našoj zemlji samo dva staništa, od kojih su jedno Divčibare.

Tekuće vode na Maljenu, koje u većini nikad ne presušu-ju, pružaju sasvim dobre uslove za razvoj i razmnožavanje riba i drugih predstavnika rečnog živog sveta. U rečicama koje nastaju na Maljenu dosta su zastupljeni krkuša, klen, zlašać i iošočni rak. Krkuša iz maljenskih voda jako je cenjena zbog svog sočnog i ukusnog mesa, vrlo sličnog mesu pastrmke. Za razliku od krkuše u nizinskim vodama, čije je meso daleko manje cenjeno, krkuša planinskih voda po svo-me hrbatu ima tamnosmeđu boju, dok su kod krkuše u nizina-ma leđa otvoreno smeđa. Na osnovu različitog kvaliteta njihovog mesa sportski ribolovci s pravom prave razliku unutar ovejednejedinstvene vrste ribe, te nazivaju krkušu planinskih voda - planinskom krkušom. U gornjem toku Crne Kamenice ulovljen je primerak planinske krkuše težak 450 grama.

Nekada su vode Maljena bile bogate iošočnom iasŠrm-kom i liiljenom. Pogoršanjem uslova, a naročito nedozvo-ljenim načinima izlovljavanja, ove plemenite ribe su praktično uništene. Mogu se, i to vrlo retko, naći pojedi ni primerci. Takoje 1950. godine u Vražjem viru u Crnoj Kamenici ulovljen primerak lipljena.
 
< Prethodno   Sledeće >

 

Gljive
O gljivama
Zaštićene gljive
Jestive gljive
Lekovite gljive
Otrovne gljive
Jela od gljiva
Foto galerija
ANKETA
Da li ste zadovoljni ovogodišnjim Danima gljiva
 
Vesti
Kako saznajemo u Valjevskom zdravstvenom centru u proteklih nedelju dana nije bilo trovanja gljivama.
 
Dragi posetioci, molimo vas da se, radi vaše bezbednosti, pri svojim determinacijama gljiva koje ste pronašli u prirodi, ne rukovodite samo opisima i slikama koje na sajtu možete pronaći. Pre nego što zaključite koju i kakvu gljivu ste pronašli, dakle, da li je ona jestiva ili ne, uključite se u rad nekog od gljivarskih društava kojih ima u gradovima širom Srbije i gde ćete dobiti odgovarajuću informaciju.
Za sada su to: Beograd (dva gljivarska društva), Valjevo, Banja Koviljača, Sremska Mitrovica, Novi Sad, Kragujevac, Lazarevac, Vrnjačka banja, Kruševac.
 
   
   
2008 © donewell