Informacije
Aktuelno
Arhiva vesti
Gljivarsko društvo
Izložbe
Pravilno sakupljanje
Kodeks za sakupljače
Praktične brošure
Karta okoline
Karta Divčibara
Forum
Linkovi
Dani gljiva
Karta Divčibara
Protekli Dani gljiva
O Divčibarama
Foto galerija
Info
Knjiga utisaka
Mapa sajta
Prijava
Pretraga
Kontakti

TEKUĆE VODE I IZVORI Štampaj E-pošta

 

Image

Na Maljenu izviru rečice i potoci koji pripadaju slivo-vima Kolubare i Zapadne Morave. Slivu Kolubare pripadaju Bukovska reka, Crna reka, Kozlicaa, Krčmarska reka, Manastirica i Paklešnica, a slivu Zapadne Morave Bela i Crna Kamenica, Čalački potok, Rosićkareka i Ražanska reka.

Bukovska reka, izvirući pod visom Golupcem, teče živo-pisnom klisurom. Ona prima kao pritoku Crnu reku i teče pored puta Valjevo-Užice. Pošto primi pritoku Kozlicu, codDebelim osojem se sastaje sa Zabavom, koja teče sa Povle-na, te čine reku koja ponire i tek se kod sela Bogašića javlja kao reka Gradac. Posebnu draž predstavlja Crnareka u svom gornjem toku. Probijajući se sa svoja dva izvorišna kraka kroz masiv Maljena, ona zaokružuje greben Ljuši krš, do koga se dolazi za oko pola časa sa Divčibara. Pri-stup na ovaj greben je moguć samo uskom trakom zemlje, jer mu se ostale strane okomito spuštaju ka Crnoj reci. Ovaj deo Maljena, oivičen Golupcem, Hajdučkom kosom, Pearom, Lazovom kosom i Ljutim kršem, kroz koji je Crna reka use-kla klisuru i gradi više vodopada, sa dobro očuvanom gustom šumom četinara i listopadnog drveća, veoma je lep i interesantan. U ovoj živopisnoj klisuri, na levoj obali Crne reke, na obodu šume, česti su izvori pijaće vode. Neki od njih imaju kiselo-slankast ukus, a služe kao pojila za brojnu divljač.
 
Image 
 
Manastirica, koja izvire pod Kraljevim stolom, teče stešnjena između maljenskih visova. U svom gornjem toku ova brza planinska rečica pravi između visova Velikog brda i Orlovca, s jedne strane, i masiva Kraljevog stola, s druge strane, vrlo lep vodopad sa kaskadama, visok oko 20 metara. Gledajući vodu koja pada sa stene ne stenu, dok konačno ne poprimi relativno mirniji tok, meštani su govorili da voda „skače", te i vodopad prozvaše Skakalo. Interesantno je napomenuti da su još početkom 20. veka seljaci iz sela Krčmara pod Skakalom postavili gater koji je pokretala snaga vode. Pošto kao pritoku primi Krčmar-skureku, Manastirica se u Brežđu sastaje sa Paklešnicom, te od sastavaka teče Ribnica, pritoka Kolubare. Ceo pre-deo gornjeg toka Manastirice zajedno sa Skakalom, zvani Slai, predstavlja značajan deo Maljena, sa veoma bogatom bukovom šumom, prošaranom jelom.
Na nekoliko mesta ispod istočne strane visa Golupca izvire rečica Crna Kamvnica, koja protiče kroz Divčiba-re u užem smislu. U daljem svome toku, stešnjena između maljenskih visova, ona teče klisurom izvanredne lepote, gradeći manje vodopade i veće virove. Pošto primi prito-ku Čalački iošok, ona se nešto niže od visa Belog kama (801 m) u Tometinom Polju sastaje sa Belom Kamenicom, koja izvire pod Kraljevim stolom, te čine reku Kamenicu, koja se uliva u Zapadnu Moravu. Premda su svi delovi klisure Bele i Crne Kamenice i Kamenice poznati po svojoj lepo-ti, ipak je Vražji vir, deo klisure Crne Kamenice, između Velike pleći i Jelja, pajinteresaptniji. Na Čalačkom potoku je izgrađeno akumulaciono jezero za napajanje Div-čibara vodom. Od naziva voda na području planine pomeni-mo još Nemrak, potok pod Kraljevim stolom, pre sto pedeset godina zabeležen Dnemrak, što je složena reč u značenju mesta gdeje šuma tako gusta, daje u njoj i po danu, dne mrak; sreće sejoš na Rudniku (Nemraci).
 
Image 
 
Kao retko koja planina, Maljen je bogat izvorima hlad-ne planinske vode. Pored većSšudenca, najzna-čajniji izvori su:,Markovi čanci, izvor kod Bele sšene, Hajdučka česma na visu Čubrici i izvor u Todorčevića zabra-nu. Pored samog seoskog puta koji sa Maljena vodi u obližnje selo Krčmar, u predelu koji se naziva Prosloi, iz same stene izvire hladna voda. Ovaj izvor narod ovog kraja zove Markovi čanci. Kaže se u predanju daje Kraljević Mar-ko, koji je često navraćao u ove krajeve, jednom opazio da kraj samog puta voda izvire i bez zadržavanja se razliva. Kako je bio žedan, on pokuša da se napije, ali bez uspeha. Kada je video nevolju svoga gospodara, Šarac zakopa nogom na mestu gde voda izvire i tako napravi dva udubljenja u kojima se voda zadržava, te Marko ugasi žeđ. Kako ta udu-bljenja liče na čanke, to narod prozva izvor Markovi čan-ci. Kada se od Markovih čanaka pođe potočićem koji iz ovog izvora odvodi vodu u Krčmarsku reku, pređu Kuline i kod Bele stene okrene uz Krčmarsku reku, na desnoj obali ove rečice, iz šupljine kojuje voda probila u gromadi Bele stene, čija se kamenita strana diže kao zid pod pravim uglom, izbija jako vrelo hladne planinske vode, gradeći potočić koji se posle toka od oko dva metra uliva u vode Krčmarske reke. Iz pukotine iz koje voda izbija struji hla-dan vazduh a od izvorske vode, kada se odmah pije, trnu zubi. Interesantan je i izvor u Todorčevića zabranu, pokraj sta-rog puta za Krčmar, u blizini visa Stražare. Na levoj oba-li jednog od izvorišnih krakova Crne reke, iz samog kamena izbija prilično jak izvor. Do 1947. godine ovaj izvorje biojoš interesantniji. Na samom vrhu stene izbi-jalaje voda. Da bi se voda zadržavala, u stepije bilo papra-vljeno udubljenje u obliku trostrane prizme. Na žalost, vlasnici šume, da bi mogli zahvatiti veće količine vode za što kraće vreme, dinamitom su razbili površinski deo stene.
 
< Prethodno   Sledeće >

 

Gljive
O gljivama
Zaštićene gljive
Jestive gljive
Lekovite gljive
Otrovne gljive
Jela od gljiva
Foto galerija
ANKETA
Da li ste zadovoljni ovogodišnjim Danima gljiva
 
Vesti
Kako saznajemo u Valjevskom zdravstvenom centru u proteklih nedelju dana nije bilo trovanja gljivama.
 
Dragi posetioci, molimo vas da se, radi vaše bezbednosti, pri svojim determinacijama gljiva koje ste pronašli u prirodi, ne rukovodite samo opisima i slikama koje na sajtu možete pronaći. Pre nego što zaključite koju i kakvu gljivu ste pronašli, dakle, da li je ona jestiva ili ne, uključite se u rad nekog od gljivarskih društava kojih ima u gradovima širom Srbije i gde ćete dobiti odgovarajuću informaciju.
Za sada su to: Beograd (dva gljivarska društva), Valjevo, Banja Koviljača, Sremska Mitrovica, Novi Sad, Kragujevac, Lazarevac, Vrnjačka banja, Kruševac.
 
   
   
2008 © donewell