Informacije
Aktuelno
Arhiva vesti
Gljivarsko društvo
Izložbe
Pravilno sakupljanje
Kodeks za sakupljače
Praktične brošure
Karta okoline
Karta Divčibara
Forum
Linkovi
Dani gljiva
Karta Divčibara
Protekli Dani gljiva
O Divčibarama
Foto galerija
Info
Knjiga utisaka
Mapa sajta
Prijava
Pretraga
Kontakti

GEOGRAFSKI POLOŽAJ Štampaj E-pošta
 Image Valjevske planine: Medvednik, Jablanik, Povlen i Maljen spadaju u rudne planine i one su završni masivi Dinarskog planinskog sistema u severozapadnoj Srbiji. Venac ovih planina karakteriše to što su one, sa izuzetkom Maljena, tesno međusobno povezane. Maljen se odlikuje i svojstvenim reljefom, što je uslovilo povoljne klimatske prilike i raznovrstan i specifičan biljni i životinjski svet na ovoj planini. Masiv Maljena naročito karakterišu dobrim delom očuvane šumske sastojine, među kojima su četinarske šume jedina prirodna šuma ove vrste u severnoj Srbiji.
U centralnom delu Maljena, jugoistočno od Valjeva, na udaljenosti od 38 km, nalaze se Divčibare, poznato planinsko turističko mesto. Divčibare su planinsko polje koje se pruža od Crnog vrha, Paljbe i Goluibca do Kraljevog stola i 'Velikog. brda. Vis Sšražara deli ovo polje na dva dela:
 
Image 
 
Divčibare u užem smislu, koje čini deo prema Crnom vrhu, Paljbi i Golupcu, i Pitomine, žaju do Kraljevog stola i Velikog brda. Divčibarske suvati preseca rečica Crna Kamenica. Za ovu rečicu vezan je i nastanak imena Divčibara. Po narodnom predanju, u davna vremena, kadaje zbog letnje provale oblaka Crna Kamenica odjednom nabujala, u njenim vodama je našla smrt mlada čobanica. Da bi se sačuvao spomen na njen prerano ugašen život, pla-inskom polju datje stari slovenski naziv Divčibare, što znači „devojačke bare".
Divčibare leže na nadmorskoj visini od oko 980 meta-ra. Visovi koji okružuju Divčibare, pored toga što ih štite od vetrova, predstavljaju mesta sa kojih se pruža izvanredan vidik, ne samo na delove masiva Maljena i njegovu bližu okolinu, već i na neke udaljenije krajeve Srbije.
Najviši vrh Maljena je Kraljev sto (1103 m). Prema narodnom predanju, najviši maljenski vrh je dobio ime po caru Dušanu. Pre nego što je postao car, Dušan, kralj Srba, zarati sa Mađarima. Došavši sa vojskom iz Prizre-na na Maljen, Dušan posla vojsku niz planinu pred nepri-jatelja, a on sa svojom pratnjom ostade i ulogori se na najvišem vrhu planine. Za sve vreme, dok je u kolubarskoj ravnici trajala borba sa Mađarima, Dušan se zadržao na ovom visu i na njemu primio glasnika koji muje doneo izve-štaj o pobedi nad Mađarima. Pošto je primio izveštaj, Dušan sa svitom siđe u srpsku tvrđavu Belu sšenu, koja je ležala na padini Maljena, više sela Krčmara, izvrši smo-tru svojih trupa i potom se vrati u Prizren. Narod, da bi sačuvao spomen na taj događaj i na dane Dušanovog boravka na Maljenu, dade najvišem maljenskom vrhu ime Kraljev sto. U toku kolubarske bitke, od 16. novembra do 15. decem-bra 1914. godine, na ovom vrhu, kao i na celoj planini, zbi-li su se značajni događaji. Još uvek na Kraljevom stolu postoje tragovi borbi, a naročito su očuvani tragovi rovova.
Crni vrh (1098 m)je drugi po visini vrh Maljena. Obra-tao najvećim delom gustom crnogoričnom šumom, tamno-zelen, ovaj vis, uzdižući se nad samim Divčibarama, na desnoj obali rečice Crne Kamenice, crni se, naročito u predvečerje, zbog čega je i dobio ime.
 
Image 
 
Pored toga što se sa ova dva vrha sagledavaju ceo masiv Maljena i obližnja sela, izvanredan je pogled i na druge planinske masive. Sa ovih visova vide se šumadijske pla nine sve do Kopaonika, kao i Medvednik, Jablanik, Povlen, Sokolske planine, Jelova gora, Zlatibor, Tara, Zvezda i Golija. U danima koji osvanu sunčani posle kiša u celoj zemlji, kada u vazduhu nema prašine, sa Crnog vrhaje moguće videti i masiv Durmitora. Naći se u ranu zoru na najvišoj tački Crnog vrha predstavlja posebno zadovolj-stvo. Kada kosi sunčevi zraci obasjaju ovaj vis, sela na padinama planine još su obavijena noćnom tminom. Ume-sto njih se vidi samo jedno nepregledno belo more iz koga, kako dan sve više osvaja, prvo izroni vrh Subjela (924 m) a zatim ostali visovi, da bi na kraju rani izletnik okom obuhvatio Tomešino iolje, Skakavce, Rosiće i Kosjerić, prijatan grad sa lepom okolinom kroz koji protiče brza planinska reka Skraiež, bogata ribom. Kada se u zvezdanoj noći čovek nađe na Kraljevom stolu, uživa gledajući odble-sak svetlosti Beograda na noćnom nebu.
Veliko brdo (1061 m), sa koga se pruža izvanredan pogled na sela u dolini Kolubare i nadeo planina koje se vide i sa Kraljevog stola i Crnog vrha, veomaje privlačno za izlet-nike. Pored većeg broja kolubarskih sela, sa Velikog brda se vidi i Mionica, varošica sa živopisnom okolinom na padinama Maljena, koju presecaju brze vode reke Ribnice, čije sastavnice imaju izvorišta na Maljenu. U gustoj buko-voj šumi, prošaranoj jelom, čiji su pojedini primerci izvanredne veličine, na blagoj padini ovog masiva nalazi se izvor hladne planinske vode Sšudenac, čija voda izvire iz kamena u podnožju bukovog drveta. Privlačno mesto za odmor je i mešovita bukovo-jelova šuma Blagulja, koja se nastavlja na Veliko brdo.
Golubac (1044 m), obrastao mešovitom četinarskom i listopadnom šumom, takođe je maljenski vis sa divnim vidikom. Pogled pa sela valjevskog kraja stvara prijatnost izletniku, jer česta smena pojedinih poljoprivrednih kul-tura čini pejzaž živopisnim. Nekada su šume ovog visa vrvele od divljih golubova, od kojih je kao uspomena visu ostalo ime.
Visom Stražara Divčibare su podeljene na dva dela:
Divčibare u užem smislu i Pišomine. Ovaj vis je dobio ime u doba austrijske administracije u severnoj Srbiji od 1718. do 1739. godine, jer je u to vreme njime išla granica između Austrije i Turske, teje na njemu bila austrijska gra-nična straža. Posada Stražare je bila sastavljena od haj-duka, stanovnika okolnih sela (uglavnom iz ssla Krčmara). Sa ovog visa vidi se celo divčibarsko polje, ostali visovi Maljena, veći broj planina i grad Valjevo.
Lep vidik se pruža i sa Velike ileći, koja se u svome cen-tralnom delu uzdiže u obliku kupe, dok, posmatrana sa dru-gih maljenskih visova, liči na ogromnu plećku, što je i uticalo na nastanak imena. Svojstvo vidikovaca imaju i visovi: Vučji mramor, Paljba, Ožanj i drugi.
 
Sledeće >

 

Gljive
O gljivama
Zaštićene gljive
Jestive gljive
Lekovite gljive
Otrovne gljive
Jela od gljiva
Foto galerija
ANKETA
Da li ste zadovoljni ovogodišnjim Danima gljiva
 
Vesti
Kako saznajemo u Valjevskom zdravstvenom centru u proteklih nedelju dana nije bilo trovanja gljivama.
 
Dragi posetioci, molimo vas da se, radi vaše bezbednosti, pri svojim determinacijama gljiva koje ste pronašli u prirodi, ne rukovodite samo opisima i slikama koje na sajtu možete pronaći. Pre nego što zaključite koju i kakvu gljivu ste pronašli, dakle, da li je ona jestiva ili ne, uključite se u rad nekog od gljivarskih društava kojih ima u gradovima širom Srbije i gde ćete dobiti odgovarajuću informaciju.
Za sada su to: Beograd (dva gljivarska društva), Valjevo, Banja Koviljača, Sremska Mitrovica, Novi Sad, Kragujevac, Lazarevac, Vrnjačka banja, Kruševac.
 
   
   
2008 © donewell